Експеримент су урадили пчелари, ставили саће у праху директно напоље или у затвореном простору без икаквог третмана. Отприлике месец дана након што је саће у праху постављено напољу изложено ветру и сунцу, саће почиње да плесни, али нема абнормалне појаве у полену. На крају, сачевинасти црви су били буђави и иструлили, а полен се покварио тек када је просторија за гнездо била разбијена. Покварени полен постаје тамнији, а површина се суши и постаје плесни.
Међутим, саће од меда у праху постављено у затвореном простору почело је да се квари након пола године због раста легла и разбијених гнезда. Учинак пропадања је и то што боја постаје тамнија, а затим расте буђ. Пробао сам га, па чак и затамњени полен има исти укус, и чини се да је јестив. Наравно, ове површне појаве не морају нужно да доказују да се полен погоршао, само испитивање то може доказати.
Дакле, полен није исто што и храна за пчеле. Иако пчеле једноставно прерађују и скувају полен, иако је умешана само одређена количина дигестивних ензима и меда, та пропорција је исправна и паметна, која подстиче ферментацију полена и разбија зид, и производи бактерије млечне киселине, тако да полен који лако се квари и тешко вари и апсорбује постаје храна за пчеле која се лако вари и апсорбује, али се не може лако кварити. Ово је магија пчелињег пива и мудрост пчела, која тера људе да се чуде.
Пчелари треба да схвате да се полен који пчеле сакупе не може директно јести, већ је само храна за пчеле храна за ларве и младе пчеле. Хранљива вредност пчелиње хране је много већа од полена. Пчелари треба да знају да искористе пчелињу храну похрањену у саћу и да је не расипају.
